Zašto mejlovi idu u spam

Proverite za minut

Upišite domen u proveru DNS zapisa: za nekoliko sekundi vidite da li domen ima SPF, DKIM i DMARC i da li su ispravni.

Drugi način je da pošaljete poruku na neki Gmail nalog i pogledate kako ju je Gmail ocenio. Otvorite poruku, kliknite tri tačke pored dugmeta za odgovor i izaberite prikaz originala (u engleskom interfejsu: Show original). Na vrhu piše da li su SPF, DKIM i DMARC prošli. PASS znači u redu; FAIL, ili red koji nedostaje, pokazuje gde da tražite uzrok.

Razlog 1: domen se ne predstavlja

SPF, DKIM i DMARC su tri TXT zapisa kojima domen dokazuje da je poruka zaista od njega. SPF navodi servere koji smeju da šalju u ime domena, DKIM potpisuje svaku poruku, a DMARC kaže primaocu šta da radi kad provera ne prođe. Bez njih je vaša poruka za primaoca ista kao lažna poruka u vaše ime.

Proverite tri stvari: da SPF postoji, da je samo jedan i da su u njemu i u DKIM-u podešeni svi servisi preko kojih šaljete, na primer hosting, servis za bilten i program za račune. Dva SPF zapisa su gora od jednog nepotpunog, jer tada primalac ne prihvata nijedan. Kako izgledaju ispravni zapisi piše na strani SPF, DKIM i DMARC.

Razlog 2: sajt šalje sa servera koji nije u SPF-u

Kontakt forma, prodavnica ili program za račune šalju poruke sami, bez vlasnika. Ako poruku pošalje web server direktno, bez naloga na domenu, poruka nema DKIM potpis, a web server možda nije ni u SPF zapisu. Takva poruka lako završi u spamu, i to kod samog vlasnika sajta, kome forma i šalje.

Na sajtu AutoSet Niš poruka koju je web server slao sam nije imala potpis i završavala je u neželjenoj pošti, a ista poruka poslata kroz nalog na domenu prolazi SPF, DKIM i DMARC proveru i stiže u sanduče.

Rešenje je da sajt šalje kroz pravi nalog na domenu, preko SMTP-a sa prijavom, sa servera koji je u SPF-u i koji potpisuje poruke. Isto važi za aplikacije: prodavnica Auto Delovi RM ima punu poštu za svoj domen, sa potpisanim porukama, SPF-om i DMARC-om, da porudžbine ne završavaju u neželjenoj pošti.

Kad „forma ne radi“

Poruka sa forme može da ne stigne i kad su zapisi u redu. Četiri primera iz mojih studija:

• Glass Service Bošnjace: forma je slala sa naloga koji ne postoji, gađala putanju koju globalno pravilo servera blokira sa 403, a biblioteka za slanje pošte nije bila instalirana. Tri odvojena kvara, jedan simptom. Sada je mejl sa forme potpisan DKIM ključem domena.
• Detailing 016: skripta u pregledaču slala je podatke u obliku koji PHP nije čitao, veza ka pošti je na portu 587 otvarana šifrovano od početka, iako taj port radi sa STARTTLS-om, a nalog pošiljaoca nije postojao na serveru pošte. Sada poruka odlazi sa adrese na domenu, uz poravnate SPF, DKIM i DMARC, a kupac dobija potvrdu.
• Leskovački Kutak: verifikacione i kontakt poruke dvanaest dana nisu odlazile, jer se slanje prijavljivalo praznom lozinkom, a nigde se nije videlo da nešto ne radi.
• Bata Stanković: vraćena je provera sertifikata na vezi ka pošti, polje koje završava u mejlu sada se bira sa zatvorene liste, jer je bot pre toga mogao da upiše proizvoljan tekst, a greška pri slanju vraća pravu poruku umesto tihe potvrde.

Pouka je jednostavna: posle svake izmene sajta pošaljite jednu probnu poruku sa forme i proverite da je stigla, a forma mora posetiocu da prijavi grešku kad slanje ne uspe. Korisno je i da forma poruku prvo sačuva na sajtu, pa tek onda pošalje mejl: tada otkazan mejl znači samo da obaveštenje nije stiglo, a ne da je upit nestao.

Razlog 3: server bez obrnutog DNS-a ili sa lošom reputacijom

Google i Yahoo od svih pošiljalaca traže da server koji šalje ima ispravan direktni i obrnuti DNS zapis (PTR): IP adresa treba da vodi na ime, a to ime nazad na istu adresu. Za to je zadužen onaj ko drži server za poštu, ali vredi pitati, naročito ako poštu šalje sopstveni server ili VPS.

Ako je IP adresa servera na crnoj listi, poruke se odbijaju ili završavaju u spamu bez obzira na zapise. Adresu proverite na sajtu Spamhaus-a ili pitajte hosting. Provera DNS zapisa crne liste ne vidi, jer one ne odgovaraju ispravno na upite preko javnih DNS servisa.

Razlog 4: masovno slanje bez odjave

Bilten ili ponuda poslata velikom broju ljudi sa običnog sanduka brzo skupi prijave za spam. Gmail traži da stopa prijava ostane ispod 0,3%, a od pošiljalaca koji šalju 5.000 i više poruka dnevno i da marketinške poruke imaju odjavu jednim klikom, uz vidljiv link za odjavu. Zahtev za odjavu Gmail traži da se ispuni u roku od 48 sati, a Yahoo u roku od dva dana.

Za biltene koristite servis za masovno slanje i upišite ga u SPF i DKIM svog domena po njegovom uputstvu, da poruke ne bi prolazile proveru za domen servisa umesto za vaš.

Šta traže Gmail, Yahoo i Outlook

Kod Gmail-a se broje poruke sa istog primarnog domena, a kad jednom pređete prag od 5.000 poruka u danu, status masovnog pošiljaoca ostaje trajno. Yahoo uz DMARC izričito preporučuje i rua, adresu za izveštaje, a za poravnanje mu je dovoljno opušteno (relaxed). Linkovi na pravila sve tri firme su u izvorima ispod.

Kad je sve u redu, a poruka i dalje ode u spam

Zapisi su uslov, ali filter gleda i ponašanje primalaca. Ako poruke šaljete Gmail korisnicima u većem broju, Google Postmaster Tools pokazuje stopu prijava spama za vaš domen.

Mejl može da otkaže i iz razloga van sajta i DNS-a: pun sandučić, greška u adresi ili filter kod primaoca. Tako piše i u studiji Prva Lekcija, pa zato ne treba svaki izgubljen mejl tražiti u zapisima domena.

Zamolite primaoca koji vaše poruke nalazi u spamu da ih označi da nisu spam. Pročitajte i povratne poruke o neisporučenoj pošti: server primaoca u njima piše razlog. Outlook, na primer, vraća grešku 550; 5.7.515 kad domen ne ispunjava uslove za masovne pošiljaoce.

Ako poruke sa vaše forme ne stižu ili vaša pošta redovno završava u spamu, pošaljite upit. Šta obuhvata redovno održavanje piše na strani Održavanje sajta.